Košare...Simbol odbrane zemlje i državne granice .. jedna od najsurovijih i najtežih bitki u novijoj srpskoj istoriji....Bitka, za koju oni koji su je preživeli kažu da je bila pakao na zemlji? Kako je sve počelo? I šta se na Košarama dešavalo? Odgovore na ova pitanja donosi novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić, koji je realizovan u produkciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva odbrane (Vojno filmskog centra Zastava film). Dokumentarni film Ratne priče sa Košara bavi se hronologijom događaja koji počinju 9. aprila 1999. godine kada su snage UČK-a napale državnu granicu Savezne republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije. "Film je posvećen svima onima koji su se borili i dali život za slobodu i odbranu otadžbine. 108 vojnika Vojske Jugoslavije poginulo je na Košarama i ja sam u filmu kroz dramatizacije događaja pokušala da što vernije dočaram te teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka starosti od 18 do 22 godine, branili granicu naše zemlje. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koji su ti vojnici, ti dečaci, tada pokazali je našto što je mene motivisalo da snimim ovaj film" - kaže Slađana Zarić, autorka filma i urednica dokumentarnih filmova u Informativnom programu RTS-a. Smrt većine vojnika i oficira je kroz sećanja njihovih saboraca dramatizovana u ovom dokumentarno-igranom filmu. Snimljeno je preko 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Košarama, kako graničara 53 graničnog bataljona, pripadnika 125 motorizovane brigade, 63 padobranske brigade, 72 specijalne brigade tako i dobrovoljaca. "Na Košarama je smrt svakog trenutka bila prisutna... Ljudi ne shvataju i ne znaju šta se tamo dešavalo... rovoska bitka se danima vodila na 2000 metara nadmorske visine, na delovima gde je i u maju bilo i po nekoliko metara snega... Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi... kažu da je na Košarama bilo najteže kada se ništa ne dešava, kada se čeka sledeći trenutak, novi napad, novo bombardovanje... Tamo je ginula mladost, prosečna starost poginulih vojnika i oficira je bila 25 godina" - priča autorka Zarić. Film je sniman na lokacijama koje po konfiguraciji terena liče na planiske vrhove Prokletija, odnosno Juničkih planina na kojima su smeštene Košare. Snimano je na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasini i na vojnom poligonu Pasuljanske livade. Snimano je po snegu, magli i kiši, po vrlo nepristupačnim terenima. Sve u cilju kako bi se ti tragični dani što više približili gledaocu i kako bi se istakao značaj bitke na Košarama. "Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu već je na jedan indirektan način određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK koje su napadale sa teritorije Albanije uspela da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa UČK snagama u Metohiji, pitanje je kako bi se odvijala dalja hronologija rata na Kosovu 1999. godine i koja bi bila sudbina naše vojske i naroda. Dalji prodor UČK snaga su na Košarama zaustavili vojnici VJ." - objašnjava Slađana. Kada je postalo jasno da ova akcija, koja se u albanskim i NATO izvorima naziva Strela 1 nije uspela i kada su shvatili da u reonu Košara ne mogu da probiju liniju odbrane jugoslovenske vojske, UČK vojnici su sa NATO planerima započeli drugu kopnenu ofanzivu na Paštriku, planini koja se nalazi u blizini Prizrena. Ni tu snage UČK nisu uspele da dublje uđu u teritoriju Kosova i Metohije. I Strela 2 je "polomljena". Dokumentarni film "Ratne priče sa Košara" biće emitovan na godišnjicu početka bitke na Košarama 9. aprila na Prvom programu RTS u 21 časa. Priča o Paštriku je drugi deo ovog ratnog serijala koji RTS producira zajedno sa Zastava filmom. Dokumentarni film "Ratne priče sa Paštrika", koji govori o sjajnoj i u javnosti veoma malo poznatoj vojnoj operaciji - biće emitovan 26. maja kada se obeležava početak borbe na Paštriku. Autor filma je Slađana Zarić. Direktori fotografije Žarko Pekez i Petar Vujanić, montažer Bojan Perišić, producenti Snežana Rodić Sinđelić i Goran Ikonić, novinar Vesna Ilić i kompozitor Vladimir Tošić.