Emisija nam predočava život svetioničara, koji zajedno sa porodicama izolovano žive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u području Korčule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Pločice, Struga, Palagruža i Glavat, i snabdeva stanovnike neophodnim potrepštinama. Natpis na Kuvarici okačenoj u jednom domaćinstvu koji kaže: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i rečito govori od kakvog je značaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni život, kako kaže jedan od svetioničara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je otežana zimi, kada bure onemogućavaju pristup ovim nepristupačnim prostorima, što je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetionika Glavat, kao i posledice požara kod svetionika Parobroz. Urednik: Milan Kovačević Proizvedeno: 1966. godine ... https://www.youtube.com/watch?v=xRL2gNwfM8U

Црква Богородица Љевишка је древна српска православна црква у Призрену, задужбина краља Стефана Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306—1307. године на остацима старијег катедралног храма из 13. века, који је такође заснован на месту још старије, ранохришћанске цркве. Црква је вековима била саборни, односно катедрални храм призренских епископа и митрополита Српске православне цркве. У стручној литератури и публицистици, придевак у називу храма јавља се у два основа облика, најчешће као Љевишка, а знатно ређе као Левишка. О пореклу и значењу овог назива постоје разна мишљења и претпоставке. Призренски топоним Љевиша забележен је у српским средњовековним изворима из 14. века, који сведоче о поседима Призренске епископије. Историја: Садашња црква, посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, коју је почетком 14. века подигао српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321), обновљена је на месту старијег катедралног храма, чији су остаци откривени приликом опсежних рестаураторских и истраживачких радова, који су спроведени од 1950. до 1952. године.[7] Према стручним проценама, првобитна грађевина била је саздана најкасније током 10. века. Значајна прекретница у историји првобитног храма догодила се непосредно након 1018. године, када је обновљена византијска власт над Призреном. Црква је саграђена наизменичним редовима цигле и кречњака. Спољни изглед је оживљен двоструким и троструким прозорима и нишама. Обновом цркве су управљали мајстори Никола (архитектура) и Астрапа (живопис). О томе се зна по натпису у спољној припрати. Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази Свадбе у Кани, Исцељење слепог и Богородица Елеуса са Христом хранитељем. Прве две се данас чувају у Галерији фресака при Народном музеју у Београду, док је трећа сачувана на јужном ступцу јужног брода цркве. Преостале фреске у Богородици Љевишкој су из 14. века и дело су мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава, краљ Милутин). Након проглашења Српске патријаршије (1346), призренски епископи су добили почасни чин митрополита,[11] чиме је и Богородица Љевишка уздигнута на степен митрополитског средишта.[12] Средином 15. века, Призрен је потпао под турску власт, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Призренске епархије и њеног катедралног храма. Након обнове Српске патријаршије (1557), Призренска епархија се поново нашла у њеном саставу. Шире подручје Призренске епархије тешко је пострадало током ратних година (1688—1690, 1716—1718, 1737—1739). Услед великих сеоба Срба са подручја Метохије и суседних области, положај српских црквених установа је временом постао веома тежак. Најкасније средином 18. века, Богородица Љевишка је одузета од православних Срба и претворена у џамију. Овај чин тешко је погађао српски народ у Призрену, што је посведочено записима из 1756. године.[13] Постоји мишљење да се претварање у џамију догодило знатно раније, већ на почетку турске владавине у Призрену.[14] Ова претпоставка је била прихваћена у делу стручне јавности.[15] Независно од тог питања, претварањем у џамију унутрашњост храма је претрпела знатна оштећења: фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене. Поново су откривене за време рестаураторских радова у периоду од 1950. до 1952. године, а напори на њиховој санацији трајали су све до 1976. године. За време трајања турске власти нису постојали никакви изгледи да се Богородица Љевишка поново ... https://www.youtube.com/watch?v=jMecI-0nkFw