Врло утицајни твитера, сада већ утицајан на платформи ИКС, Давид Бабић био је гост нашег подкаста и врло отворено је говорио из угла привредника како се данас креће српска економија, који су добри параметри, али није избегавао да говори и о темама међународних односа, потенцијалних ратова, понашању власти и опозиције. У сваком случају, ово је била сјајна прилика да први пут упознамо човека за кога су многи тврдили да не постоји, да је режимски бот и сл.и то само зато што није у шаблону већине лево-либералних анархиста који су годинама харали твитером. Давид је врло искрено говорио са чиме се сусреће на овој друштвеној мрежи и да нема намеру да одступи од ставова које је до сада износи, без обзира на низ вулгарности и претњи које су му упућиване. Као неко ко се бави међународном трговином говорио је и томе колико земље БРИКС напредују и да се свет из корена мења са захтевима чак 13 земаља да приступе БРИКСУ. У сваком случају, вреди послушати и схватити да имамо пуно пристојних људи који нису долазили до изражаја, јер се политиком више баве као споредном делатношћу, али чије мишљење је изузетно добро и вреди га уважити.
Апсолутно је несхватљиво давање статуса кандидата за улазак ЕУ према Украјин, Молдавији и Грузији. Заправо, то је чиста политикантска одлука због сукоба према Руској Федерацији, али она уједно показује комплетно лицемерје Брисела. Рецимо, никако да чујемо које критеријуме су те земље испуниле да би добиле статус кандидата. Нама су се у буквалном смислу тражила крвна зрнца. Иначе, пред нас данас Брисел ставља сумануте захтеве попут увођења санкција Русији и признања независности Косова. То се ради јер су свесни да то не можемо да испунимо, а суштина је да ЕУ не жели Србију њеном наручју. Отуда, наша позиција је ужасна с обзиром да у много чему зависимо од ЕУ, али свима је данас јасно да ЕУ није више тако снажан фактор који може и сме да уцењује.
Проглашењем делимичне мобилизацијен Руска Федерација је практично ушла и званично у рат. Са нивоа тзв.специјалне војне операције дошло са на мобилизацију и моментом припајања после референдума у Доњецкој и Луганској народној републици, када и формално постану део Руске Федерације, Русија је и званично у рату. Отуда, јасно вам је шта то значи када једна велика сила уђе и званично у рат. Нема дилеме да ће се сукоб ширити, да ће бити све горе и горе, те зато је неопходно да Србија што трезвеније приступа сагледавању њеног положаја у сукобу великих. Србија нема луксуз да се сврстава на било чију страну, јер би то по нас било равно катастрофи, али мора све да чини како би са свима имала што боље везе. Паклено тешка ситуација.
Србија је гласала и изгласала Александра Вучића у првом кругу за председника Србије, што је историјски резултат који је он остварио јер је први председник који је победио у два циклуса у првом кругу уз увећање гласова. Парламент ће бити дефинитивно занимљив, а чињеница је да су грађани отишли ка десници и то се мора поштовати. Владајућа странка ће морати себе да мења, да мења приступ према политици и грађанима и да прихвати чињеницу да јој Вучић неће више бити председник. Већ сада мора да се припрема за локалне изборе 2024. Највећи бенефит од ових избора је дефинитиван пораз политике увреда и мржње и лево-либерална опција која је доживела катастрофу на овим изборима мораће у потпуности тај присту да промени, односно да коначно понуди грађанима неки програм.
#izbori2022 #politika #Vucic #Srbija
Посета Џо Бајдена Кијеву и Путиново обраћање само су показатељ интезивирања сукоба, јер ниједна страна не жели да дође до мира, већ говори искључиво о победи. Искрено, обе стране, САД и Русија, имају економски интерес да се рат настави, јер привреда расте. У САД нафташки и војни лоби трљају руке, а у Русији привреда никада није била у таквом замајцу. С обзиром на даљу ескалацију рата Србија мора да гледа себе и како ће да опстане. Хладна глава, рационалано сагледавање ситуације и свакако никакво сврставање, наша су једина шанса. Проблем настаје због све већег ангажовања разних политичких и параполитичких организација које плаћају запад или Руси и које ће директно изазивати кризе. Суштина је да ниједној од страна не одговара независна политика Србије, већ траже покорност.
Одговорни људи немају право да када воде државу емотивно поступају. Посебно не у ситуацијама које су историјске и када од њихове одлуке у много чему зависи судбина народа и државе. Но, неретко у таквим околностима ми као народ умемо да многе наше државнике прогласимо за издајнике, не желећи да уђемо у њихове ципеле и да покушамо да рационално сагледамо историјски моменат. Можда смо данас на тој прекретници, а опет нам се историја понавља.
#kosovo #kosovo_i_metohija #srbija #vucic #istorija
Више је него очигледно да ће се рат проширити и ван територије Украјине, што нам показују потези западних земаља које су одлучиле да пошаљу најсавременије тенкове Украјини за борбу протиц руске војске. На неки начин запад жртвује Украјину да изгине до краја и тиме да спречи ширење сукоба на територије НАТО земаља, али нема дилеме да се они озбиљно спремају за сукоб са Руском Федерацијом која ће сваког ко шаље то наоружање сматрати потенцијалном метом. У читавом галиматијасу морамо да сагледамо реално нашу позицију и да видимо како да преживимо.
Организовани криминал је прилично несрећан термин, јер он свакако мора да подразумева умешаност неког дела државног апарата у пружању подршке мафијашким структурама. Отуда, пошто то јесте истина, морамо добро да обратимо пажњу на медијске натписе о повезаносту Шарићевог клана са државним структурама, што у Црној Гори, а посебно код нас у Србији. Невероватно звучи да му је тек тако омогућено да из затвора путем телефона са Скај апликацијом има комуникацију са спољњим светом. Сулудо је читати да је неком државном функционеру купио сат марке "Брајтлинг". Ово су теме које морају да се отворе и овде се нема права ћутати. Ово је последња шанса да се Србија брутално обрачуна са криминалом.
После готово три ипо деценије Мило Ђукановић отишао је у политичку пензију. Иза себе је оставио дубоко подељену државу, заробљену у рату кланова и криминалних активности. Црна Гора јесте мала, али је свакако важан фактор на Балкану, тим пре јер је и чланица НАТО и има излаз на море. Преплићу се многи интереси кроз њу и само на компромису свих тих интереса и она ће моћи да опстане. Србија свакако има своје интересе, што је природно и нормално јер историјски Црна Гора јесте српска земља. С обзиром да је Црна Гора део НАТО мораће се проналазити компромиси између српског и крајње антисрпског фактора у Црној Гори.
Идеја која је у зачетку и која добија све веће симпатије. Канал "Анализа стања" покушава да вам помало представи шта би тај блок могао да представља и какви би му били основни циљеви. Базично, све почиње од образовања и културе и реалног приступа политици. Суштина је у дефинисању циљева ка којима тежите, а не на надреалним причама и демагогији која може да буде јако опасна. Најбитније, "Српски блок" није спреман да прими људе који имају жељу да раде за интересе неке друге државе, већ искључиво Србије.