Iako su se članice OPEK-a sa saveznicima koje predvodi Rusija (kao grupacija OPEK+) 5. januara ove godine dogovorile da zajednički nastave akciju održavanja cene „crnog zlata“ smanjivanjem proizvodnje i plasmana sirove nafte, sudbina petrolejskog biznisa i ove godine će biti neizvesna, kao i prošle, jer pandemija virusa korona nije još pobeđena. Cena fjučersa nafte tipa „Brent“ samo je nakratko bila 56,39 dolara po barelu, što je bio njihov najviši nivo od 25. februara 2020. godine. Mediji prenose ocene analitičara koji veruju da će dodatne mere karantina i zaključavanja, i pored otpočinjanja vakcinacije protiv virusa korona, kao cena barela biti između 40 i 45 dolara za barel. Ima doduše i onih koji kažu da će već u drugoj polovini ove godine cene nafte porasti na 60 dolara po barelu. Uz borbu protiv kovida 19, čiji uticaj na ekonomiju sveta je potrošnju nafte i naftnih derivate smanjio za 20 odsto, na cenu barela će svakako uticati i povećanje proizvodnje nafte u SAD, politika koju će voditi novi predsednik Džo Bajden, kao i pojedinačne strategije zemalja grupacije OPEK+. Jer zarad novog dogovora Saudijska Arabija se „žrtvovala“ i dodatno smanjuje proizvodnju a Rusiji su odobreni „ustupci“. Ostaje da se vidi da li će to obezbediti produžavanje života „proširenom“ OPEK-u jer, da podsetimo, u vreme najveće krize prošle godine, kada je cena nafte čak bila u minus fazi (trgovci su plaćali kupcima da preuzmu robu) i odlazeći predsednik SAD se uključio u dogovor sa Rusima i Saudijcima – delovalo je da se rađa OPEK++. Puno je aktera među proizvođačima, poput Irana, Venecuele… a neizvesno je puno toga i kod kupaca, trgovinski rat SAD i Kine, avionski saobraćaj još je „prizemljen“, a ne treba zaboraviti ni orijentaciju naftnih zemalja a samim tim i njihovih vodećih kompanija ka zelenim tehnologijama. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je, na primer, objavio plan o stvaranju buduće ugljenično neutralne Saudijske Arabije. Nameće se zaključak da će tržište nafte biće neizvesno i u 2021. godini, a koji su mogući scenariji u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju Jelica Putniković i njen gost Davor Štern, stručnjak za energetiku i bivši ministar privrede Hrvatske i direktor hrvatske naftne kompanije INA. Za sve najvažnije vesti, komentare i analize posetite naš sajt ► https://rs.sputniknews.com/ U moru informacija treba izabrati pravu. Želite prvi da saznate vest, ne sumnjate u njenu tačnost i ispratite najbitnije događaje u svetu koji utiču i na naše živote? Interesuju vas mišljenja najeminentnijih stručnjaka iz širokog spektra oblasti i komentari na sve goruće teme? Pronađite to na Sputnjiku. ▌GOVORIMO ONO ŠTO DRUGI PREĆUTKUJ ... https://www.youtube.com/watch?v=TMVZBg0IFzw

Uprkos združenom udaru Zapada na Moskvu novim sveobuhvatnim paketom sankcija i organizovanju rusofobne „noći veštica“ u Generalnoj skupštini UN, pokušaj nametanja izolacije Rusije nije uspeo. Da je tako priznao je i „Njujork tajms“, a potvrdio ministarski sastanak G20 u Rio de Žaneiru, na kom je učestvovao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Kako je globalni Jug sprečio ukrajinizaciju ministarskog sastanka G20 u Brazilu? Gde se to Zapad preračunao uzdajući se da će sankcijama Rusiju baciti na kolena? O čemu je Lavrov razgovarao s brazilskim predsednikom i zašto je Amerikancima poručio da paze da se ne zagrcnu za „demokratskim stolom“? O rezultatima sastanaka u Rio de Žaneriu i dometima G20 u novom izdanju emisije „Svet sa Sputnjikom“ govore ekonomista dr Bojan Dimitrijević i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije. Emisiju vodi Tatjana Trikić.