Lepih crta i kose ti beše i penjanje tonskim Lestvicama A ja skrhan kraj tvojih nogu, privijen uz pero Uzeh da prinosim ustima taj zalogaj oprosta za Krivicu Što ću stariti posle tebe, nebranjen od Udaraca Duško Novaković: Majci Kseniji, Lestvica Kako drugačije započeti pisanje o Kseniji nego ovako. Ovim stihovima, koji govore sve. Sve o njezinoj dobroti, glasu i majčinstvu. Jer Kseniju ne možemo samo gledati kroz njene divne pesme. Moramo zavirit u kutke njene duše, moramo je otkriti Vam, jer ona, ne samo da je neponovljiva, nego je skrhana bolom i tragedijama koje je nisu zaobilazile, pevala, jače, bolje, lepše.... Rodjena je u Podgorici 1929, u porodici Race Bracovića. Crna Gora prošloga veka, patrijahalno vaspitana, naviknuta da sluša ono što joj se zapoveda. Ali, i tada, dok je dolazila, kao mala na Ribnicu, dok je sedela na svadbama, slušala je i učila narodnu pesmu. Tako da je prozvašđe „slavuj Sa Ribnice“. Želela je da uči pevanje, u Kotoru, u muzičkoj školi. Ali otac Braco, konzervativan i strog nije hteo ni da čuje. Nije ni pomogla ni to, što mu je Ksenija noge ljubila, samo da je pusti. Ne. Udaja i sve ostalo kako priliči ženskom čeljadu. Ali Ksenija nastavlja dalje. Sluša svoje tetke, strine kako pevaju. Najviše uticaja na nju, imala je majka Simona. Simona, koja je poticala iz čuvene porodice Zlatičanin, naučila je Kseniju pesmi. Onoj pravoj, lepoj, jednostavnoj. U svojoj jednostavnosti neponovljivoj. Tu je i naučila, njenu najlepšu, i njoj najdražu „Mlada Jelka ljubi Janka“. Ali rat ih nije zaobišao. U okupiranoj Podgorici „Slavuj sa Ribnice“, Daša Bracova, i dalje je nastavila da, peva. Voleli su je slušati svi. Uveče, dok se vraćala sa Ribnice, prozori na obližnjim kućama otvarali su samo da bi se čulo njeno pevanje, njena pesma. U tom ratu, nije bilo lako pevati. Italijani koji okupiraju Podgoricu, saveznici koji je bombarduju. Od tog bombardovanja, Ksenija je, na nekoliko nedelja, obnevidela. A onda su morali bežati. Bežati iz Podgorice. Tada je, izbegla čak i smrt. Spasao ju je brat, Ranko. Otac im u bežanju gine, tako da je govorila, da su mu golim rukama grob iskopali, negde u Bosni i tu sahranili. Kolika drama, kolika patnja. Patnja koju je mogla samo jaka i snažna Crnogorka da iznese na svojim plećima. Hrabro i dostojanstveno. Nisu imali vremena za tugu, trebalo je preživet. Goli život, ma kako nam se bezvredan činio, najvažniji je. Udajom za Nikolu Novakovića, pilota, brige za trenutak nestaju. Ali samo za tren. Sa njim dobija dvoje ece. Sina Duška i kćer Irenu. Nikola je morao da pobegne. Ostala je Ksenija sama, sa dvoje dece, na ulici. Oduzeli su im stan. Prebegla je u Makedoniju, ali, ni tamo o ... https://www.youtube.com/watch?v=W3OGGWeOxLg

Sa Igmana pogledat` je lijepo Omer - beze na kuli sjedjase Bosno moja, divna mila U djul basti kraj simsira Oj, jeseni, jeseni, moj se dragi ozeni Mene moja zaklinjala majka Negdje u daljine ... https://www.youtube.com/watch?v=Atztvkq7THc