Mada se na prvi pogled čini da su globalno otopljavanje i klimatske promene jednoglasno usvojene diljem planete, postoje i oni koji ukazuju da je reč o mnogo širem kontekstu vremenskih mena na Zemlji, tj. da se ne može govoriti o tome da ih je čovek svojim delovanjem izazvao. U paketu sa sveprisutnim zagađenjem vazduha, vode i zemljišta – koje niko normalan ne dovodi u pitanje, ekologija postaje mantra koju bogati na sve načine pokušavaju da nametnu siromašnima. Predočavaju nam se razne zelene agende, transformacije ka čistim energijama, nameću obnovljivi izvori energije kao rešenje za eliminaciju fosilnih goriva (uglja, nafte i gasa) – istih onih energenata čijim korišćenjem su bogate zemlje razvile svoju tehnološku, ekonomsku i političku nadmoć. Bogati sada podvlače crtu i traže da i siromašne zemlje prihvate zelenu agendu. Ovakvom diktatu, bar odnekle, mogu da se odupru Kina, Indija, Rusija... Spisak teško da je dvocifren. Iako se na prvi pogled čini da je reč o nadmetanju među zemljama, ne sme se zaboraviti to kako će ove zelene agende uticati na običnog čoveka – građanina pokornog, koji se uglavnom ni za šta ne pita, a čiju sudbinu trasiraju bogataši i njihovi poslušnici, često i unutar njihovih država. Da podsetimo, najpre su nam krajem prošlog i početkom ovog veka nametali transformaciju privrede. Terali su nas (u bivšim socijalističkim zemljama) da se odreknemo društvene i državne svojine. Šačica se bogatila, a gro zaposlenih je ostajao bez poslodavca i bez posla, morao da se prekvalifikuje... A onda je počela i transformacija poimanja i sprovođenja privrednog razvoja. U te nametnute promene vešto su infiltrirani energetski paketi i klimatske doktrine. Neophodnost energetske tranzicije. U toj kampanji izgubljen je interes radnika, onog običnog malog čoveka koji bi da radi, da od svoje plate pristojno živi, da možda ode i na odmor. I, što je najvažnije, da ga na radnom mestu niko ne teroriše (setimo se pelena koje su odrasli ljudi morali da stavljaju jer nisu smeli da narušavaju linijsku proizvodnju odlaskom u toalet). I to nije sve. Običan čovek postao je kriv ako hoće da se greje na ugalj, ako troši struju proizvedenu iz uglja, ako ne razmišlja kako što pre da na kuću stavi solarni panel i kupi auto na struju. Neko će reći da je samoodrživo energetsko domaćinstvo trend. Da je električni, ili bar hibridni automobil znak osvešćenosti građana. Ali, taj neko ne zna, ili ga ne zanima da ti pojedinci, koji često nemaju novca ni za grejanje na ugalj, pa lože stare drvene gajbice pokupljene ispred neke prodavnice, obično žive u državama koje još nisu rešile pitanje brige o najsiromašnijima, nisu evidentirale socijalno ugrožene, one koji se ne mogu pre ... https://www.youtube.com/watch?v=QZkz0dvM_x0