Za rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma nije glasala Evropa. Da li to znači da prihvata „nove vetrove“ koji duvaju u mnogima od njih? Pogledajte celu epizodu emisije „Moj pogled na Rusiju“ od 22. decembra 2021. ► https://youtu.be/A0FhBE84DAU Iako je od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu prošlo već 75 godina, i mada je Nirnberški sud jasno i decidirano rekao ko su bile sile Dobra a ko sile Zla, svedoci smo da upravo one zemlje koje su iz rata izašle kao pobednice danas dopuštaju veličanje onih koji su se borili na drugoj strani i time dovode u pitanje veliku pobedu. To je i bio jedan od razloga što je Rusija ovih dana ponovo predložila Ujedinjenim nacijama da donesu Rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, koju je Generalna skupština i usvojila. Obrazlažući ovaj predlog, predstavnik Rusije Grigorij Lukijancev je podsetio na to da su pojedine zemlje „objavile rat spomenicima borcima protiv nacizma i fašizma“, kao i da tolerišu marševe u čast nacista. „U Evropi se iz godine u godinu održavaju bakljade u čast onih koji su aktivno sarađivali sa fašistima i bili saučesnici u njihovim zločinima“, rekao je Lukijancev, dodavši da jedan broj zemalja zabranjuje simbole koji podsećaju na pobedu nad nacizmom. Rezolucijom se preporučuje da zemlje preduzmu odgovarajuće konkretne mere i u zakonodavnoj i obrazovnoj oblasti kako bi se sprečilo revidiranje ishoda Drugog svetskog rata i negiranje zločina protiv čovečnosti i vojnih zločina počinjenih tokom rata. Za dokument pod nazivom „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih postupaka koji doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije povezane sa njima“ glasalo je 130 zemalja, a uzdržanih je bilo 49. Protiv su bile samo Sjedinjene Američke Države i Ukrajina. U vremenu u kome živimo prilično je neobično da u Ujedinjenim nacijama ne bude stavljen veto na rezoluciju Rusije, protiv koje je Amerika, ali je još neobičniji spisak onih 49 zemalja koje su bile uzdržane. To su, uz Tursku, Kanadu i Gruziju, sve zemlje Evrope, osim Srbije i Bosne i Hercegovine! Toliko o tome ko se bori s nacističkom prošlošću, a ko se pridržava demokratskih principa. Ili je nacistička Nemačka bila demokratska država, kao i Italija i Japan? Rezolucija sa istim nazivom podnosi se Generalnoj skupštini UN, odboru koji se bavi socijalnim, humanitarnim i kulturnim pitanjima, svake godine, počev od 2005. Predlog se obično usvaja, samo se menjaju stavovi pojedinih zemalja o njemu. Tako je Ukrajina sve do 2014. bila „za“, a od tada je uvek protiv, kao i Sjedinjene Države, koje oduvek tako glasaju jer u predlogu vide samo „skrivenu propagandu“. ═══════════� ... https://www.youtube.com/watch?v=4sURhdIlQkw

Pogledajte celu epizodu emisije „Moj pogled na Rusiju“ od 10. novembra 2021. ► https://youtu.be/GSrLG_sC0lI Prošlo je 60 godina otkad je Staljinovo balsamovano telo tajno premešteno iz mauzoleja na Crvenom trgu i pokopano uz zidine Kremlja. Posmrtni ostaci sovjetskog lidera Josifa Staljina i vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina gotovo osam godina su počivali zajedno u Lenjinovom mauzoleju, a onda je na 22. kongresu Komunističke partije, u oktobru 1961. godine, jednoglasno doneta istorijska odluka da se telo „oca nacije“ ukloni iz mauzoleja. Operacija je sprovedena u tajnosti već sledećeg dana, 31. oktobra, jer se Nikita Hruščov plašio reakcije Staljinovih pristalica. Policija je tokom noći zatvorila Crveni trg pod izgovorom održavanja probe za vojnu paradu koja je trebalo da se održi 7. novembra u znak obeležavanja 44. godišnjice Oktobarske revolucije. Mesto budućeg groba, iza mauzoleja, ograđeno je šper-pločama, a raka je iskopana pod svetlošću reflektora. Sa Staljinove uniforme skinuti su svi ukrasi i medalje, čak i zlatna dugmad i epolte. Telo je izvađeno iz sarkofaga i položeno u drveni kovčeg koji je osam oficira pokopalo u Nekropolju pored Kremlja. Tom događaju nije prisustvovao niko od njegovih članova porodice i rođaka. Staljin jedini čovek koji je na tom mestu sahranjen bez oproštajnog govora, orkestra ili počasne paljbe. Narednog jutra je Mauzolej ponovo otvoren, ali je u njemu bio samo Lenjin. Staljinova bista se tu pojavila gotovo deceniju kasnije. Staljin je došao na vlast posle Lenjinove smrti i suvereno je vladao najvećom zemljom sveta gotovo tri decenije. Vest o njegovoj smrti, 5. marta 1953. godine, šokirala je građane Sovjetskog saveza. Umro je od posledica moždanog u svojoj rezidenciji u Podmoskovlju, a kult njegove ličnosti je bio toliko jak da su ga žalili milioni Sovjeta širom zemlje. Oplakivali su ga čak i srodnici žrtava njegovih represija. Na radiju je čuveni spiker Jurij Levitan uživo prenosio sahranu. Hiljade građana je želelo da se oprosti od svog lidera, a stampedo na ulicama Moskve je odneo desetine ljudskih života. Sahranjen je uz najviše počasti. Tri godine posle Staljinove smrti, Hruščov je na 20. partijskom kongresu održao čuveni govor u kome je osudio Staljina i njegovu diktaturu, i razobličio kult ličnosti, čime je počela destaljinizacija sovjetskog društva koja će trajati godinama, pa i decenijama kasnije. Do oktobra 1961. Staljingrad, kao i stotine ulica i naselja, i dalje su nosila ime svog lidera, ali je načelna odluka o njihovom preimenovanju već bila doneta. Nove vlasti, na čelu sa Hruščovom, spremale su se da uklone Staljina sa mape, pa ga nisu dugo mogle ostaviti u mauzoleju. Hruščov je prvobitno želeo da Stalj ... https://www.youtube.com/watch?v=FoRR2RVT_Uw

Dvanaestogodišnja Pavlina Radovanović iz Orahovca, srpske enklave na Kosovu i Metohiji, izazvala je prave ovacije u Moskvi, gde je nastupila na proslavi 9. maja, Dana pobede nad fašizmom. Pavlina je nastupila na Međunarodnoj sceni „Besmrtnog puka“ u Parku Gorkog i svojim anđeoskim glasom pobrala sve simpatije publike, među kojima je bilo i predstavnika srpske dijaspore koja živi u Moskvi. Pavlina je otpevala pesmu „Rusija, boljšaja, velika“, čija je polovina teksta bila na ruskom, a polovina na srpskom jeziku. U publici su se vijorile srpske trobojke, a voditelj je bio toliko oduševljen raskošnim talentom dvanaestogodišnje devojčice i reakcijom publike na njen nastup da je pozvao da se vrati na scenu i da još jednom pozdravi prisutne, što je ona i učinila držeći skupljena tri prsta i uzidižući ruku.