Na naftnim tržištima i dalje vlada nesigurnost, pa jedan dan cene barela sirove nafte “skoči”, a već drugi padne. Prošle godine sirova nafta je poskupela za više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske ekonomije od pandemije korone, a od početka ove godine zabeležen je rast od 20 odsto. Analitičari procenjuju da na cene sirove nafte, pored rata u Ukrajini umnogome utiče strah od recesije. Ekonomska i energetska kriza izazvale su mnogo promena na naftnom i tržištu naftnih derivate. Mnoge zemlje, poput Srbije, zamrzle su cene tečnih goriva, kako bi pomogli potrošačima – i građanima i onima iz sektora privrede. U nekim zemljama, Mađarskoj na primer, to je izazvalo proteste velikih naftnih kompanija. Ali, čini se da su efekte državne regulacije tršišta naftnih derivate najviše pogodile male prometnike vlasnike jedne ili nekoliko benzinskih pumpi. Da li su oni jedina kolateralna šteta tek će se videti. Uz to, državne intervencije u zapadnoevropskim zemljama – najava skorog odustajanja od prodaje (ali i vožnje automobile na benzin, a dizel posebno, bar u većim gradovima ako ne celoj državi) već su poremetile strukturu prerade sirove nafte i proizvodnje derivate. Zbog toga su mnoge evropske rafinerije zatvorene. Odustajanje od uvoza ruske nafte i derivate dovelo je već do manjka dizel goriva. U naftnoj sagi značajnu ulogu ima OPEK, odnosno OPEK+ (nezvanična asocijacima naftnog kartela sa Rusijom i drugim proizvođačima sirove nafte), koji je doneo odluku da od sutra smanji plasman sirove nafte za dva miliona barela dnevno.

Uprkos upozorenjima Beograda, kosovski premijer Aljbin Kurti nastavlja da se igra vatrom a u nastojanju da definitivno okupira Sever šalje specijalce da šikaniraju Srbe. Brisel i Vašington na sve odgovaraju već uobičajenim apelima obema stranama na uzdržanost, ali i zahtevom da Srbi uklone barikade koje su podigli u znak protesta zbog agresivnih akcija Prištine. Ko podstiče Oluju na Kosovu? Da li Zapad podilazeći svom prištinskom čedu pokušava da završi šta je počeo bombardovanjem 1999. godine? Može li se verovati Kforu da će da štiti Srbe?

Gostujući u emisiji „Maša i...“ Svetlana Ceca Bojković otkrila je recept za bolji život i dala savet kako da postanemo srećni ljudi, prokomentarisala cenzuru ruske umetnosti na Zapadu, ali i istakla kojoj njenoj ulozi je najsličnije vreme u kojem živimo. Čuvenu Cecu smo pitali i u vladi kog svetskog političara bi volela da bude gospođa ministarka, ali i kako s profesionalne strane ocenjuje glumu svog kolege Vladimira Zelenskog. „Maša i ...“ je emisija u kojoj novinarka Maša Radović u formi kratkog video-intervjua razgovara sa poznatim ličnostima iz sveta politike, kulture, sporta...